Naučnici slučajno otkrili lek za jedno često oboljenje

Naučnici sa Univerziteta u Ilinojsu slučajno su otkrili novi lek koji očnu infekciju herpesom 1 uklanja brže nego drugi dostupni tretmani. Testiranja nagoveštavaju da bi lek mogao da bude efikasan kod svih oblika virusa herpesa, ali i kod mnogih drugih virusa.

Umesto da napada sam virus, lek onemogućava ćelije domaćina da proizvode proteine kojima se herpes hrani, na šta virus može da postane otporan. Novi tretman mogao bi da bude efikasniji u lečenju herpesa i na drugim mestima, osim u oku. Naučnici su optimistični po pitanju toga da će lek biti efikasan i kod genitalnog herpesa, kao i za lečenje širokog spektra virusa.

Herpes simplex tipa 1 i tipa 2 skoro su potpuno genetički identične vrste od osam herpes virusa koji pogađaju ljude. Herpes 1 obično izlazi na usnicama, herpes tipa 2 izbija na genitalijama i prenosi se seksualnim kontaktom. Jednom, kad je osoba zaražena, virus u organizmu ostaje čitav život, mirujući između izbijanja.

Danas postoje tri leka kojima se tretira mesto izbijanja herpesa (aciklovir, famciclovir i valaciklovir), ali ništa od toga ne može da leči virus. Mnogo ljudi postane otporno pa tretman više nije toliko efikasan, tako da se ne može mnogo toga učiniti osim primene nekog sličnog leka.

Autor istraživanja doktor Dipak Šukla kaže da se to pokazalo se da je to delotvorno, ali da je ipak bolje primeniti sasvim drugačiju vrstu lekova. On je, sa svojim timom, eksperimentisao sa jednom komponentom leka koja bi trebalo da podstakne širenje infekcije i došao do iznenađujućeg otkrića.

Naučnici su sasvim slučajno otkrili da je put do njihovog cilja, brzog uklanjanja infekcije oka, protein u ćelijama domaćina koji je različitim virusima potreban za sintezu.

– Ako redukujemo protein, verovatno je da će se smanjiti repliciranje nekoliko različitih virusa – kaže doktor Šukla.

Jedinjenje koje su testirali na ljudskim ćelijama zaraženim herpesom 1 i 2 se pokazalo kao delotvrono, prenosi Telegram.hr.

– -Deluje kod ljudi, kako kod onih koji su se tek zarazili, tako i kod onih sa rezistentnom infekcijom. Nisam siguran da je lečenje baš sasvim moguće, jer se virus skriva na bazalnoj gangliji, neuronima koji su duboko u mozgu – kaže Šukla.

Doktor Šukla se nada da će ovo sredstvo svakako smanjiti broj „spavajućih“ ćelija virusa kao i njegovu replikaciju što znači da će, tokom vremena, sve manje i manje neurona biti zaraženo. Kod onih koji već nose virus ne može da se učini ništa, ali je manje verovatno da će novi neuroni biti zaraženi ako, teoretski, u budućnosti pacijenti budu uzimali lek kao prevenciju.

(cafe.ba)